Site Loader

Profesor književnosti u meni se često nervira što je odabrao jednu jako neprofinu profesiju, ali se češće nervira i što ne radi baš u okviru nje. Možda je kriv horoskopski znak za to, neodlučna vaga ne zna šta će! Ali ova vaga zna jedno, zašto sam se ka toj profesiji uputio i znam šta sam od nje sve dobio: odlične poslovne prilike, mnogo znanja, mnogo iskustva, a najviše ljubavi koju sam gajio i danas gajim prema pisanoj reči. A ide mi od ruke i da čavrljam, knjiga je zaslužna i njoj hvala! No, stalno se pitam, zašto je tako out čitati dela književnosti, zašto je to smor i bedak, zašto se čak više ni blogovi ne čitaju, ne samo književna dela, ali se opisi ispod Instagram objava verno prate? Da li je možda zbog toga da se ne propusti koji giveaway ili trač? Sramno se odnosimo prema knjizi.

Znam da nije baš najlakše ni čitati, nekako profesori primoravaju na tu lektiru, a ne volimo svi iste žanrove, tematike, stilove pisanja… Da, znam da je lepše nekad šetati sa društvom, ispijati kafe, spremati se za izlaske, pričati telefonom, kuckati se na vacapu, vajberu ili negde treće. Znam da je često mnogo zanimljivije i gledati u plafon nego uzeti neku knjigu i pročitati je. Ej, pa ja sam neko ko je baš mnogo čitao, jer sam želeo i morao, pa me većinu vremena to sve smaralo, zaista jeste. Ali, ja i dalje čitam, nije me tako teško poterati knjizi, likovima koji se nalaze između korica, njihovim pričama… Reci mi samo, zašto tebe jeste? Čega se to plašiš? Napisanih reči?! …ha ha… Neću dalje pisati o razlozima koji su, ponajviše današnju omladinu, oterali od čitanja, ne zanimaju me, pisaću o onome šta knjiga pruža, jer znam da ima mnogo onih koji je vole, ali i da one s granice ka drugome povratim lepoti napisanog.

Novo iskustvo

Kada slušaš nekoga iz svog okruženja ko je nedavno došao sa putovanja, sa nekog neobičnog događaja ili priča o nekim neverovatnim poznanstvima, onda ti ta osoba prenosi svoje iskustvo i kao takvo ono postaje deo tebe, uči te nečemu, baš kao svako iskustvo. A knjiga, knjiga predstavlja enciklopediju novih iskustava, i svako novo delo je nova enciklopedija, uz koju učiš na primerima drugih. Nekada će ti primeri razveseliti, nekada rastužiti, nekada razbesneti, „zapaliti“ psihu, ali neće te nikada ostaviti u položaj ravnodušnosti. Ljudi mogu da izazovu ravnodušnost, književno delo teško – jer i osećaj dosade kad se javi nije ravnodušnost, znaj to. Nigde na ovom svetu ne postoji toliko iskustava kao u knjizi.

Pronaći ćeš se

Svako delo je pisano čoveku i za čoveka. Kao tako osmišljeno, neminovno sadrži  sve ono što čovekov život čini  jedinstvenim, pa tako i tvoj. Ne sumnjaj da ćeš u bilo kom književnom delu, bar u nekoliko njegovih redova pronaći sebe, svoja iskustva, svoje misli i osećaje, a tada kreće ljubav. U takvim redovima se pronalazi razumevanje, često podrška, olakšanje, i tada kreće ljubav prema književnosti, neverovatno plemenita ljubav koju sebi nečitanjem grešno uskraćujemo.

Zavolećeš i izgaraćeš!

Možda bi mi sada neko rekao da je nemoguće zavoleti književnog lika u toj meri, jer sve je to dosadno (bla, bla, truć)… Ali demantovaću svakoga najpoznatijim primerima, verujem da nema osobe da ne poznaje njih dvoje, Anu Karenjinu i Raskoljnikova. I danas kada se setim trenutka kada se Raskoljnikov skriva umirem da ga ne pronađu, a sećam se da su tako reagovali svi kada smo bili srednja škola, kako oni koji su voleli da čitaju, tako i oni koji nisu imali ni mrvu interesovanja. Anu Karenjinu smo verno branili ili napadali, sredine nije bilo. Seti se samo ta dva primera, a ima ih hiljadama u delima, koja ti pokazuju snagu napisane reči. Ništa nema veću moć od nje, ona nas tera i na nemoguće, ovo su odlični primeri da se to dokaže, i zar vredi ne uzeti neku knjigu i videti šta krije na svojim stranicama kad je već situacija ovakva?!

Da govorim o obrazovanosti?!

Ima još mnogo stvari koje se mogu reći o snazi književnosti, onome što čini za nas, kako od svakoga načini boljeg, plemenitijeg čoveka, jer joj je to primarni cilj, ali u današnje vreme moramo krenuti od početnog nivoa. Svi smo obrazovani, imamo brdo nekih diploma, priznanja, sedi se u foteljima, plate rastu… Ali, 90% stanovništva, a nadam se da nije i više, elementarno je nepismeno! Sada bi neko da me napadne?! Slobodno, nego pazite da u okviru tih arugumenata neki padež ne zeznete, posle mogu samo da kažem jedno „Oprde!“ Uz knjigu podsvest uči i utiče na svest, nesvesno usvajamo nove reči, bogatimo vokabular, nesvesno usvajamo pravopisna i gramatička pravila, nesvesno menjamo govor ka čistijem i boljem, te tako nesvesno, svesno vidimo da postajemo obrazovaniji, rečitiji, spremniji da svuda kažemo šta mislimo, nesvesno ili svesno, sasvim nevažno, postajemo samouvereniji i samopouzdaniji sa pravom da to i pokažemo!

Šta više ja da kažem ili napišem? Mogao bih mnogo, ali onome ko razmišlja i ko pročita ovo, biće sasvim dovoljno da ode do biblioteke, svoje police sa knjigama, uličnog prodavca ili knjižare i započne s nekom avanturom likova koji nestrpljivo čekaju da ih upoznamo i izgaraju u želji da im pomognemo dok jurišaju, baš kao i svi mi, ka boljem sutra!

Čitamo se uskoro, a vi do tada slobodno pročitajte i nešto drugo,

Slobizza

Izvor fotografija: www.unsplash.com

 

Slobizza

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *