Site Loader

Sigurno se i tebi nekad dešava da ti svega bude dosta, da se osećaš kao da se gušiš, a da opet kada realno pogledaš nemaš nekih velikih i određenih problema i situacija koje bi dovele do takvog stanja. Ja sam pre nekih mesec i po dana krenuo sa telesnim detoksom, jer bila je zima i počelo je sve da steže 😀 ali mi se nekako ujedno javila potreba da odagnam od sebe i neke loše misli, negativni osećaj koji mi se prilično bio usadio u glavu.

Ne mislim na neke mračne misli, već jednostavno one negativne i pesimističke koje su me gurale da čak i jednostavne, svakodnevne stvari radim bez volje, često uz misao da „ništa od toga neće biti“. Iako kao mlađi nisam verovao mnogo svemu onome što pričaju popularni psiholozi, treneri života kako se često nazivaju, odlučio sam da ispitam jedan od njihovih saveta, a to je da radim jedan period samo ono što me opušta, pričam o onome što me čini srećnijim i sklonim po strani jednostavno sve što me nervira. Naravno, neke stvari ne mogu da se izbegnu, ali nepotrebne negativne misli i te kako mogu. Verujem da se mnogi s ovim promenama vremena osećaju slično, jer tako nam je podešen neki sat u nama, ali evo šta je učinilo da (kako mi reče neko iz društva) „procvetam“ za dve, tri nedelje. 🙂

Omiljeni jutarnji ritual

Stvar koju definitivno godinama već ne preskačem, možda ima više od jedne decenije čak, jeste prva jutarnja kafa, nažalost pre doručka i bilo čega drugog, ali prija mi, pa je se ne odričem. Međutim, ono u čemu uživam nije samo ta šolja kafe, već da je pijem u miru, tišini, bez TV-a (iako bez njega ne bih mogao da živim), uz neku tišu muziku i radijske play liste. Zima mi je bila takva da možda nisam u većini slučajeva imao ovaj luksuz, pa sam ga sebi priuštio jednim malim begom od kuće na dve nedelje. 😀 Uz to, rešio sam da ustajem prilično ranije, što je učinilo da mi dan počne baš kako volim, većinom uz Sunce i osvetljen stan, što je bilo sasvim dovoljno da se mnoge negativne misli zaborave već u samom startu.

Detoks od društvenih mreža

Sebi sam poslednjih meseci, najiskrenije, nabio osećaj da moram uz blog da stalno tražim nekog ko bi možda mogao da mi bude uzor, pa mi je komp često bio u krilu od jutra do mraka, konstantno sam visio na Instagram-u gledajući šta rade moji prijatelji, neki sasvim nepoznati ljudi, osmišljavajući šta dalje da radim za svoj profil… Sve to mi je stvorilo toliku presiju da apsolutno svaka stvar koju sam radio, jednostavno mi nije izgledala dovoljno dobra pa bi se neretko dogodio delete za čitavu seriju fotografija ili tekstova. I ovo je najnerealnija presija koju bilo ko sebi može da stvori, jer radi se o virtuelnom svetu, nečemu što se vidi u trenutku i već se u sledećem najčešće zaboravi. Zbog toga sam u ove otprilike prethodne dve nedelje bio prilično neaktivan na društvenim mrežama, objavljivao sam samo ako mi to u određenom trenutku prija i padne na pamet, pa sam čak i aplikacije za dopisivanje najčešće gasio i nisam bio dostupan. Upravo ovakvo odsustvo sa mreža, na kojim sam dnevno i po nekoliko sati, značilo mi je možda i najviše, jer sam više viđao ljude, ispijao kafe uz duže razgovore, pa mi je sve samim tim i više prijalo. Probaj ovo, bar na dan, odlično je!

Duge šetnje

Nema mentalnog oporavka i detoksa bez neke vrste fizičke aktivnosti. Ja doduše ne volim teretane, zatvoren prostor, ne volim ni trčanje, ali obožavam da šetam i mogao bih uvek da šetam dok me bukvalno noge ne izdaju. E, baš to sam i radio. Nekad sa nekim od svog društva, ali češće sam, jer mi je upravo to vreme pomagalo da uvidim neke svoje greške, da uživam više u trenutku i setim se svega što sam sebi obećao na početku godine kroz svoj vision board. Isključio sam opciju šetnji uz slušalice i muziku, jer mi je bilo potrebno da više osetim okolinu, bolje zapazim detalje, bez ičega što bi me ometalo. Tako su mi na um došla brojna rešenja, za nešto sam čak uvideo da nije vredno mog vremena, te me je upravo svaka od tih šetnji oslobađala svega onoga što me je gušilo. Iz dana u dan sam se osećao lakše i lepše, i to ne samo psihički, već i fizički, jer su šetnje bile višekilometarske. 😀

Izbegavanje informacija iz medija

Ne znam da li ti se ikada dešava da ti neka vest u dnevniku, naslov iz novina, malo pomeri „tlo pod nogama“, ali mene često loša informacija, saznanje o nekoj nesreći ili nešto slično izbaci iz dobrog raspoloženja, nekad na kratko, a nekad čak i više dana. Zato sam svesno uklonio sve od toga, pa sam poslednjih dana izbegavao sve dnevnike, poglede ka trafikama zbog novina, a poratle zbog detoksa od samog interneta nisam uopšte otvarao. Iz dana u dan sam gledao po ko zna koji put dobro poznate serije „Absolutely fabulous“ i „Big bang theory„, crkavajući od smeha uz likove iz obe serije, pa mi je to bio jedan od načina da „napunim baterije“ za dalji period.

Zdrav san

Kao što rekoh na početku, trudio sam se da ranije ustajem, tako da sam u periodu od 7 do 9 časova svakog jutra bio na nogama, uživajući uz kafu. To je uslovilo da mi se ranije i prispava, a uz veoma duge šetnje nije bilo teško organizovati se na taj način, iako inače ležem prilično kasno, a onda se kasno i budim. 😀 Međutim, tokom svog mentalnog detoksa, kako sam ceo proces nazvao, spavao sam udaljen od telefona, što je pomoglo da zaspim prilično brzo svako veče, ali i da se budim bez alarma, što mi je prosto bilo iznenađenje. Na ovaj način sam mogao najpre dan da iskoristim mnogo bolje, a noću sam definitivno spavao kao beba. 🙂 I da, taj zdrav san me je oporavio, uklonio prilično podočnjake i učinio da se osećam daleko odmornije, nekad i sa samo šest sati sna. Ovo je ujedno nešto što ću pokušati da usvojim kao svoju naviku, jer ima toliko blagodeti na koje sam zaboravio u prethodnim godinama…

Na samom kraju, ono što je bilo najvažnije jeste da se osećam svežije, odmorenije, nekako opuštenije i ne toliko zabrinuto za sve oko sebe. Za samo dve nedelje sam vratio jedan deo sebe, onaj pozitivan, optimističan, verujući ako tako mogu da kažem, koji mi je prilično nedostajao u poslednje vreme, a onda sam poželeo da sve to ovde napišem, da imam kao jednu vrstu podsetnika, jer potreban mi je, a i ako bar jednu osobu navedem da malo poradi na sebi, onda ću to smatrati svojim najvećim uspehom.

I da, odmor i detoks su učinili da zanemarim sve ideje koje sam imao za blog dok se zima ne završi, ali bitno je da se budim s prolećem. Čitamo se ubrzo sa nekim novim temama, savetima i svim ostalim što mi dođe do mozga, a do tad,

Ljubi Slobizza!

Slobizza

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *