Site Loader

Kao kafopija i neverovatni ljubitelj kafe, jer je od svojih 30 godina života pijem već nešto više od 15 , zameram sebi činjenicu zašto joj ovde nisam posvetio više mesta. Bez kafe dan ne može da mi počne, a često je i pred spavanje popijem, jer ujutru me budi, ali uveče me topla uspava (znam, uvrnuto), između toga je prosto uživanje. 🙂 Zato želim da se pozabavim malo njenom istorijom, kako je to došla do nas, a na sve me inspirisao jedan tekst koji sam video na Instagram-u a koji me podsetio na jednu epizodu serije Sulejman Veličanstveni, kada sultanija Hurem prvi put navodi sultana da proba kafu. Evo ga i deo iz te epizode, ko voli može da vidi. 😀 Ali, pre Turske, kafa je postojala stotinama godina skrivena od svih!

Poreklo kafe

Koje godine, tokom kojeg veka je kafa otkrivena teško je reći, jer ne postoje tačni podaci koji tome svedoče. Međutim, mesto njenog porekla se zna, a to je oblast Kafa u Etiopiji, gde je kafa uzgajana, korišćena i čuvana od ostatka sveta. Etiopljani su je koristili za ishranu, mlevenu u kombinaciji sa vodom i začinima, a pored toga, ono što je zaista neverovatno bilo da pročitam jeste da je služila da se od nje pravi vino. Iskreno, to bih voleo da probam. Na tom prostoru kafa se najviše koristila za pripremu nečega što bismo danas zvali energetske kuglice, jer je to bilo potrebno muškarcima koji su radili, išli u borbe i slično. Tek u XV veku Arapi su uvideli značaj samog ploda biljke i uzeli je za sebe, čime zapravo kreće njeno širenje po celom svetu.

Istorija kafe

DonesenA na Arabijsko poluostrvo, što je današnji Jemen, kafa počinje da se priprema onako kako je poznajemo i sada, a prvi su je tako spremali hrišćanski monasi koji su živeli na ovom delu planete. Budući da je otkriveno jedno novo, blago mogu da kažem slobodno, interesovanje se proširilo, kao i potreba da je svako odnese u svoj kraj, pa se kafa ubrzo našla na tlu severne Afrike, celog Srednjeg istoka, a preko Venecije kao glavnog trgovačkog centra došla je u Evropu. Za kratko vreme je postala najpopularniji napitak, čak popularniji od franscuskih vina. U periodu od XV do XVII veka kafa će doći na skoro sve krajeve sveta, gajiće se svuda gde je prenesena, a tokom XIX veka Brazil postaje njen glavni proizvođač što ostaje do danas.

Postoje određena nepoklapanja u tom putu kafe po svetu, posebno kada se govori o tome kako je došla kod nas. Naime, kafa je do Carigrada kojim je vladao sultan Sulejman Veličanstveni došla 1555. godine, a doneli su je Sirijci iz arapskih zemalja. Tada je postala vrlo popularna i u njegovom haremu, ali i samom gradu, pa se otvaraju kafane koje postaju mesta za ispijanje kafe, druženja i različite sastanke i održavanje dobrih međuljudskih odnosa. Međutim, ta ljubav neće baš dugo trajati, jer će se javiti oni koji govore protiv njenog konzumiranja, a sve će eskalirati znatno kasnije kada sultan Selim II i Murat IV objavljuju zabranu za kafane, konzumaciju kafe, alkohola, a kafa dobija epitet „đavoljeg napitka“ koji odvraća od vere. Bilo kako bilo, za nas je važno da je uglavnom poznato to da je iz Turske, budući da su Osmanlije vladale ovim prostorima, kafa došla u naše krajeve. Ali…

Put kafe do Srbije

U mnogim tekstovima se govori o tome kada je kafa postala popularna u našoj zemlji, a stekla je popularnost vrlo brzo. Svi navodi govore o tome da je stigla iz Carigrada, ali jedna činjenica se nikako ne poklapa, a to je otvaranje prve kafane u Beogradu koja je služila za ispijanje kafa 1521. godine. Ovo je bio tip turske kafane, isključivo namenjena razgovorima i druženju uz ovaj napitak, dok je kafana u smislu u kojem je danas poznajemo nastala kasnije. Ona najpoznatija i najstarija kada je Beograd u pitanju, jeste „Znak pitanja“ iz 1833. i dan danas radi i postoji.

Nije ni važno toliko kako je tačno došla do nas, kojim putem, pa čak ni koje godine, bitno je da je došla, da se zadržala i da dan danas postoji, sve ostalo je manje-više interesantno kao jedna legenda o putu biljke čiji plod ceo svet konzumira.

Sam naziv se često povezuje sa italijanskom rečju koja znači kafa, ali je činjenica da je ime dobila prema mestu porekla, a to je oblast Kafa u Etiopiji, te da ga je zadržala zahvaljujući arapskoj i turskoj reči kahve, što je prema starijem arapskom značenju bio naziv za vino od kojeg se gubio apetit, pa se negde logično dalo povezati i sa ovim crnim napitkom.

U mom gradu, Novom Pazaru, ostao je običaj da se gost iz kuće ne pušta dok ne popije kafu, pa makar došao na jedan minut i da se nikada ne pita da li je neko za kafu, jer se ona kuva uvek, bez pitanja i bilo kakvog razloga. Zovemo je turskom, domaćom, ali je najvažnije, pijemo je uglavnom iz domaćih pržionica, kuvajući je kod kuće jaku, uz često okretanje šolje da se sudbina „pročita“. 😀 Idem sad da popijem jednu, umorih se kuckajući, uživajte i radite uvek tako da kafa ne bude usputno popijena, već ritual za lepši život, a mi se na blogu sastajemo uskoro sa nekom novom temom,

Slobizza

Izvori fototgrafija: www.unsplash.com

Slobizza

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *