Site Loader

Zapitaš li se nekad osim šta to nanosiš na svoju kožu, kosu, koliku tradiciju neki proizvod ima? Određeni brendovi slave tek prvi rođendan, neki su u ovom trenutku na korak do svog kompletnog nastajanja, dok ima onih koji su dostupni širom sveta već čitav vek. Ali od svih njih, sama beauty industrija, odnosno ono što ona predstavlja, a to je nega čovekove spoljašnjosti, stara je mnogo više od toga. Sama istorija kozmetičkim i makeup proizvoda ide daleko iza nove ere, jer su još stari Egipćani mnogo pažnje poklanjali kako nezi, tako i šminkanju lica, a posebno je tada bilo popularno šminkanje kod muškaraca. Od toga, kupanja u magarećem mleku što je predanje koje znamo o Kleopatri, došli smo do industrije čija se vrednost procenjuje između 400 i 500 biliona američkih dolara. A šta je sve bilo između?!

Drevni narodi

Kao što se i može pretpostaviti, drevni narodi su u kozmetičke, ali i makeup svrhe koristili prirodne sastojke, što je u stvari i bilo jedino moguće da se iskoristi, budući da se hemijska jedinjenja i reakcije tada nisu poznavale, osim u nekim iznenađujućim otkrićima. Ljudi su koristili životinjske masti za negu, hranu i bobice koje su mogli da pronađu u neposrednoj sredini, kao i sam ugalj, odnosno drveni ugalj koji je ostajao nakon spaljivanja drveta, što je ostavljalo trag i omogućivalo da se osobe našminkaju. Šminka tada nije koristila toliko da se ulepšaju, već da se razlikuju zbog svojih potreba, da se uređuju za posebne prilike, kako bi se odvojili oni koji su u centru pažnje i slično.

Zanimljivo je da je u drevnom  Egiptu ideal ženske lepote predstavljala kraljica Nefertiti, čija je bista nastavila taj ideal da šalje kroz generacije, ali i vekove, jer je i danas ideal preplanuli ten, uski, tanki nos, pune usne, krupne oči, izražene jagodice, a nežna brada. S druge strane, ideali muške lepote koji su se ogledali u oštrim crtama lica takođe su do danas opstali, pored definisanih mišića, atletske građe, kao i same snage i neustrašivosti.

No, da se vratim ja na same proizvode i njihovo korišćenje. Drevni Egipat je ostao poznat po korišćenju magarećeg mleka, brašna, kvasca, uglja, meda, gline i ulja, što su proizvodi koji se i vekovima kasnije, milenijumima tačnije, koriste u savremenoj beauty industriji, čak se tokom 21. veka najviše i vraćamo na njihovu upotrebu. Uz sve to, drevni narodi su prekrivali kosu određenim proizvodima da bi prekrili sede vlasi, depilirali su dlake sa određenih delova tela, a brojni recepti za ulja i kreme iz tog vremena danas se nalaze u muzjeu Luvr kao savršen dokaz postojanja ovako razvijene civilizacije koja nam je po svemu tome jako blizu, iako vremenski skroz neshvatljiva.

S druge strane, drevni Grci su bili poznati po crtanju obrva, fabranju trepavica, korišćenju ajlajnera, te uopšte šminkanju, dok su drevni Rimljani poklanjali pažnju parfemima i mirisima, te belim zubima koje su belili finim kamenim puderom koji su sami pravili.

Srednji vek i renesansa

Znamo da je Srednji vek poznat kao mračno doba, pa je to moralo da se odrazi i na beauty navike i samu beauty industriju tog doba. Period pre toga nema mnogo otkrića i inovacija u odnosu na drevna vremena, jer se narod negovao i održavao ličnu higijenu čim je mogao, a onda je Srednji vek doneo mišljenje da se niko ne sme ulepšavati, u čemu je najveći udeo imala crkva, kao protivnik menjanja bilo čega na sebi, pa čak i same nege, kako se ne bi narušavalo ono što je bogom dato. Ne treba ni isticati posebno da je ovo period brojnih zaraza, bolesti, upravo zbog manjka svesti o higijeni i nezi. Ali, sve se menja dolaskom renesanse, kao perioda kada svi žele da izgledaju lepše i izazovnije, kada se u stvari i stvara ideal ženskog tela u obliku peščanog sata.

Ovo je period koji nam je odlično poznat po plavoj kosi, što beljoj koži, te nepostojanju obrva, tačnije njihovim nenaglašavanjem. Naravno, nije sve bilo tako okrenuto trendu, već su se svi prekrivali i dalje belim puderom, jer se smatralo da će se čestim kupanjem preneti razne zaraze, a belilo je prekrivalo sve ono što je izlazilo po koži, te neutralisalo neprijatne mirise koji su tada nastajali. Polako će se uvesti i perike, znate one kovrdžave, koje uglavnom muškarci imaju u sudovima, na dvorovima, koje nisu bile odmah deo neke uniforme ili tadašnjeg trenda, već su tako nametnute da bi muškarci uspešno sakrili da boluju od sifilisa koji je tada harao svetom.

Sve će se na dalje promeniti dolaskom 17. i 18. veka, već početkom 20. veka, kozmetička industrija će početi da dobija oblik koji danas poznajemo, ali o tome više pišem u narednom tekstu. Do tada, nadam se da volite ovakve informacije, budući da ja uvek istražujem istoriju stvari koje danas imamo i koristimo u svakodnevnom životu. 😀

Čitamo se uskoro,

Slobizza

Izvori fotografija: www.unsplash.com

 

Slobizza

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *